Značaj inovativnosti u današnjem poslovanju

14.08.2013.

Inovacija je primena nove i poboljšane ideje, postupka, dobra, usluge ili procesa koji donosi nove koristi ili kvalitet u primeni. Inovacije u širem smislu donose poboljšanja u području konstrukcije proizvoda (tehnološke inovacije), inovacija procesa, organizacije rada ili poslovanja, marketinga, inovacije usluga i dr.

U uslovima žestoke konkurencije i zasićenog tržišta kompanije koje ne inoviraju, stagniraju, a stagnacija je uvod u odumiranje. U širem smislu reči, inovacija je svaki zahvat kojim se smanjuju inputi, tj. troškovi proizvodnje i administracije, povećava produktivnost ili korišćenje opreme ili vremena, poboljšava kvalitet proizvoda ili usluga, povećava sigurnost, smanjuje škart, unapređuje plasman i dr., odnosno svaka mera koja vodi ka porastu konkurentnosti.

Posvećivanje sve više pažnje inovativnosti – sposobnosti transformacije ideje u korisne pronalaske odnosno proizvode – govori da je nastupio period u kome inovativnost treba da se svestrano sagleda.

935847_496460937100100_1919029562_n

Inovativnost u preduzećima

Pojam inovativnosti često se poistovećuje sa pojmom kreativnosti. Inovativnost nije isto što i kreativnost. Inoviranje je realizovanje profita od ideja koje su nove za organizaciju. Suština je ne u posedovanju, već i u realizovanju profitabilnih ideja. Nikako ne treba zaboraviti da inovativnost u preduzeću, obavezno za rezultat ima bolju konkurentnost, a konkurentna prednost podrazumeva povećanje profita.

Intuicija, iskustvo, znanje i realnost najbolje su komponente u realizaciji preduzetniĉkih ideja. Jedno bez dugog ne stvara šanse, ne rešava probleme, ne uočava opasnosti i ne sagledava domet preduzetih poslovnih odluka.  Inovativna organizacija obrnuto je proporcionalna ekonomiji obima: što veća kompanija, procentualno manje inovativnih rešenja. Ta realna činjenica dugo nije shvaćena u velikm privrednim subjektima, koji svojom moćnom ekonomskom snagom, ogromnim kapitalom i brojem zaposlenih, nadomeštaju nedostatak invencije i inovacije svojih zaposlenih.

U malim i srednjim preduzećima stvaraju se nove ideje i traže brza i efikasna ekonomska rešenja. Traženje šansi i rešavanje rizika pripada malim i srednjim preduzećima, koja su i po definiciji fleksibilnija i prilagodljivija od moćnih privrednih sistema. Preduzetništvo kao organizaciona veština ovde je oblik prilagodjavanja.

Inovativna kompanija prihvata filozofiju da uvek postoji bolji naĉin poslovanja i traga za novim idejama koje će povećati njenu vrednost, odnosno smanjiti troškove. Bez obzira na shvatanja, koja mahom preovlađuju kod nas, inovacija je potrebna svakom preduzeću, od onog najmanjeg pa do onih, gde je inovacija glavna pokretačka snaga razvoja.
Inovativnost preduzeća može da se ogleda kroz prodaju proizvoda i usluga, načinu rada, organizovanju sopstvenog poslovanja itd. Pored inovacija potrebno je razviti i mnoge druge veštine da bi se njima uspešno ovladalo.
Veoma malo organizacija može da preživi beskonačno dugo bez inovacija. Nagon za istraživanje latentnog potencijala novih ideja nije privilegija samo komercijalnih preduzeća.

innovation

Upravljanje inovacijama

Koliko je inovacije potrebno zavisi od grane industrije. Firme treba da teže da budu predvodnici u svojim industrijama, ali i da se čuvaju radikalnih promena do kojih može da dođe kao i promena pravila igre. Obično, organizacije mudro slede tri međusobno povezana pristupa inovacijama u konkurentskom odnosu. To su:

  • Preduzimanje mnogih malih inovacija u svakoj poslovnoj aktivnosti. Ovo daje organizacionu kompetentnost koja se teško kopira.
  • Preduzimanje nekoliko vrednih velikih inovacija koje održavaju organizaciju u smislu preduzeća koje ide u korak sa stanjem nauke.
  • Istraživanje mogućnosti za sistemske inovacije koje mogu da dovedu do transformacione promene i daju radikalno drugačije načine zadovoljavanja potreba potrošača.

Inovacija je proces. Počinje idejom koja je nova, u najmanju ruku za organizaciju koja razmatra njeno usvajanje. Inovacija se odvija u fazama. Kada se ideja razvije, često u kombinaciji sa drugim idejama, može da postane „predlog” – nešto što organizacija može da odabere da u to investira. Ukoliko se organizacija odluči da usvoji predlog, tada se obično traži investicija i prethodni načini rada možda treba da se promene, ponekad radikalno. Kada predlog postane realnost, u dobrom slučaju počinje da dodaje vrednost organizaciji – tada ispravno može da se opiše kao „inovacija”. Definišemo inovaciju kao „dobijanje novih ideja i potpuno iskorišćavanje njihovog latentnog potencijala”.

Svaka faza je element inovacionog procesa. Odvojeno one su važne ali same po sebi nisu inovacije. Inovacija zahteva da organizacija ima koristi od latentnog potencijala sačuvanog u ideji. To je strategija za dobijanje i zadržavanje konkurentske prednosti.

inovacioni tok

Slika 1 – Proces inovacije

Inovacione strategije

Inovacija pomaže organizacijama na pet glavnih načina:

  1. Mogu da se nude proizvodi i usluge za koje potrošač smatra da su bolji od onih koje nude rivali. To je strategija razlikovanja.
  2. Aktivnosti koje organizacija preduzima mogu da se izvode jeftinije, dakle smanjujući strukturu troškova organizacije. To je strategija liderstva u troškovima.
  3. Procesi u organizaciji i unutar lanca snabdevanja mogu da budu pouzdaniji i da se isporuče brže, omogućavajući organizaciji da bude fleksibilna i da pruža prilike. To je strategija agilnosti.
  4. Novi načini prodaje proizvoda, brenda ili organizacije mogu da se nađu. To povećava ili menja tržišnu svest i položaj proizvoda tako da se on shvata posebno vrednim. To je strategija tržišne pozicije.
  5. Ponekad može da se nađe nova formula za formiranje poslovanja. Na primer, Internet nudi priliku za banke da rade van filijala. U ovom slučaju inovacija je bila u fundamentalnom poslovnom modelu. Novi načini formiranja organizacije mogu da otvore mnoge mogućnosti. To je strategija promene paradigme.

Social-Innovation

Uspešno poslovanje i upravljanje preduzećima je postalo nezamislivo bez odgovarajućih podataka, informacija novih saznanja i neprekidnog procesa inoviranja. Poslovanje i upravljanje se značajno razlikuje u „Dobu znanja“ u kome se nalazimo, od upravljanja organizacijom i njenim procesima u industrijskoj eri. U „Dobu znanja” posebnu vrednost imaju intelektualni resursi u odnosu na materijalne resurse. Važan oblik intelektualne svojine su informacije, znanja i veštine koje mogu da se ogledaju kroz permanentni proces inoviranja. Strategija razvoja preduzeća koja je zasnovana na znanju i inovativnosti, garantuje uspeh.

Inovacije su osnovni pokretač privrednog rasta i razvoja privrede svake zemlje. Iz tog razloga veoma je važno, kod menadžmenta razviti svest o neophodnosti stvaranja kreativne atmosfere u svojim preduzećima. Drugim rečima podići nivo kulture organizacije na stepen svesti zaposlenih o neophodnosti promena inovativnog karaktera.

Na kraju je možda dobro napomenuti da se prilikom implementacije inovativnog procesa javljaju dva najčešća izazova:

1. Kako pokrenuti zaposlene da generišu dovoljno veliki broj inovativnih predloga – što otvara neke druge potpuno nove teme

2. Jednom kada dobijete dovoljno veliki broj kvalitetnih inovativnih predloga – kako iz njih izabrati prave

Prepoznajte veliko dok je još malo.” – Sun Tzu